Mi bismo ili mi bi smo

Mi bismo ili mi bi smo? Potencijal se gradi od aorista pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva. Glagol biti u aoristu glasi: Ja bih, ti bi, on, ona, ono bi; Mi bismo, vi biste, oni, one, ona bi. Dakle, pravilno je – mi bismo, a ne mi bi smo.

Više

Doći ću ili doćiću

Glagoli koji se u infinitivu završavaju na -ći (reći, steći, seći, peći…) se u futuru prvom uvek pišu odvojeno od pomoćnog glagola hteti (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će): reći ću, steći ću, seći ću, peći ću itd. Kada se glagol u infinitivu završava na -ti (pevati, učiti, crtati, misliti…) pomoćni glagol hteti se piše spojeno sa glavnim glagolom: pevaću, učiću, crtaću, […]

Više

Po malo ili pomalo

Da li je pravilno napisati odvojeno – po malo ili sastavljeno – pomalo? Ukoliko je reč o prilogu koji znači ograničenu količinu nečega, vrlo malo nečega, pisaćemo sastavljeno. Isto tako i pomanje. Međutim, ukoliko kažemo: Idem po malo voća, Krenula sam po malo dete i sl., pisaćemo, naravno, odvojeno.

Više

Bez veze ili bezveze

Kako je pravilno, sastavljeno ili rastavljeno pisanje? Ovaj priloški izraz, kako god da ga izgovaramo, treba pisati odvojeno – bez veze. Ne spajaju se ni mnoge druge predloške veze s imenicama, mada se radi o ustaljenim priloškim izrazima, često i akcenatski objedinjenim: bez sumnje, bez prestanka, bez šale i sl. Međutim, prideve bezvezan, bezvezna, bezvezno (kome/kojoj […]

Više

Na pamet ili napamet

Na pamet i napamet nije isto. Napamet (sastavljeno) je prilog koji znači učiti naizust, odjednom, od reči do reči; na primer izreći nešto bez podsećanja i čitanja; takođe može značiti i učenje bez razumevanja. U značenju pasti na pamet, pisaćemo odvojeno – na pamet.

Više

Pravilna upotreba navodnika

Pravilna upotreba navodnika Navodnike treba pisati ovako „”, a ne „“ niti ” “. Takođe ne treba pisati ni » «  ili « ». Navodnicima izdvajamo one reči koje nisu naše, nego su preuzete. ✎ Navodnicima se izdvaja doslovno navedeni tuđi tekst. ✎ Navodnicima se u pripovedačkoj prozi mogu označiti dijalozi ili preuzeti iskazi. Ukoliko se za neki tekst rečima […]

Više

Javiću ili javi ću

Kada se glagol u infinitivu završava na -ti, pomoćni glagol hteti se piše sastavljeno sa glavnim glagolom (mislićemo, učićemo, pisaćemo, javićemo itd.). Međutim, kada se glagol u infinitivu završava na -ći, u futuru se uvek piše spojeno sa glagolom hteti (ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će). Dakle, pravilno je javiću (ili – ja ću javiti), […]

Više

Kako pravilno pisati nazive ulica

U nazivima ulica i trgova samo se prva reč naziva piše velikim slovom (npr. Ulica lipa). Ostale reči se mogu pisati velikim slovom jedino ako je reč o vlastitim imenima, na primer Bulevar Mihajla Pupina. ✎ Problem predstavlja pitanje da li je sama reč ulica deo naziva ili ne. Ako jeste, onda se piše veliko u, a ostale […]

Više

Na zdravlje ili nazdravlje

Na zdravlje i u zdravlje ili nazdravlje i uzdravlje? Ove priloge treba pisati spojeno: nazdravlje i uzdravlje: Položio je ispit, neka mu je nazdravlje! –  Uzdravlje svima. Ali: To loše utiče na zdravlje. – Ne mešam se u zdravlje njegovo. Takođe, sastavljeno treba pisati i prilog nazdravo, u značenju bez bolesti i iznenada: Zabolela ga je ruka […]

Više

Sneško ili sneško

Sneško ili sneško Sneško nije ime osobe, ali se njegovo ime ponaša kao vlastita imenica. Obe reči (i ime i prezime) treba pisati velikim početnim slovom – Sneško Belić. Međutim, kako pisati ukoliko napravimo više njih? Sneško može da bude i vlastita imenica (Sneško) i zajednička (sneško), dok je Sneško Belić samo vlastita, pa nema množinu, […]

Više
To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina