Sneško ili sneško

Sneško ili sneško Sneško nije ime osobe, ali se njegovo ime ponaša kao vlastita imenica. Obe reči (i ime i prezime) treba pisati velikim početnim slovom – Sneško Belić. Međutim, kako pisati ukoliko napravimo više njih? Sneško može da bude i vlastita imenica (Sneško) i zajednička (sneško), dok je Sneško Belić samo vlastita, pa nema množinu, […]

Više

Pravopisni podsetnik za novogodišnje praznike

Pridev nova u novogodišnjoj čestitki (i čestitci) piše se malim početnim slovom ako se misli na celu nastupajuću godinu, a velikim ako se čestita praznik.  S obzirom na to da uglavnom čestitamo praznik, nije pogrešno pisati Nova godina, ali je preporučljivo, budući da čestitkom želimo srećnu čitavu predstojeću godinu, pisati malo početno slovo. Šta je ispravno: srećna ili sretna […]

Više

Malopre ili malo pre

Malopre ili malo pre Prilog malopre – neposredno pre ovog trenutka, maločas – treba pisati spojeno. Sa predlozima ovaj prilog se piše odvojeno: do malopre, od malopre… Kada je pre predlog, piše se odvojeno – Došao sam malo pre tebe. – Bilo je to malo pre svitanja. – Naučio je da čita malo pre polaska u školu.

Više

Prekoputa ili preko puta

U rečničkom delu Pravopisa stoji da je pravilno pisati odvojeno – preko puta.  Međutim, u t. 130 (Predlozi) piše da treba pisati spojeno – prekoputa. Kada ovo treba pisati spojeno a kada odvojeno? Odvojeno pišemo kada mislimo na kretanje s jedne na drugu stranu ulice: Prešao sam preko puta. Kada je reč o predlogu – prekoputa fakulteta – treba […]

Više

Do sad, dosad, do sada ili dosada

Sad i sada su prilozi koji znače – u ovo vreme. Dosad i dosada su prilozi sastavljeni od predloga do i priloga sad(a). Da li će se pisati spojeno ili odvojeno – zavisi od akcenta i od toga da li nešto posebno želimo da istaknemo. Odvojeno pisanje i ostvarivanje završnog (inače fakultativnog) vokala -a kod priloga sad(a) u predloškim vezama sa od i do po pravilu je znak posebnog isticanja. Zato je u takvim […]

Više

Pisanje crte (primaknuta i odmaknuta crta)

Kao rečenični znak, crta (–) nema obaveznu primenu. Najčešće može zameniti zapetu, umesto koje se piše tamo gde je potreban izrazitiji znak odvajanja ili naglašavanja, kao i tamo gde je potrebno da se izbegne nagomilavanje zapeta. Crta može zameniti i zagradu, kao i dve tačke. Najzad, upotrebljava se i umesto interpunkcijskog znaka navodnici („”). Crta […]

Više

Boje, nijanse, kombinacije boja…

Složenice kojima označavamo nijanse boja po pravilu treba pisati spojeno: svetlozelen, jarkocrven, tamnoplav, mrkožut, svetlosiv, zagasitocrven, plavozelen, plavosiv itd. Kada je reč o kombinaciji boja, piše se crtica: crno-bela marama, crveno-beli dresovi itd. Sastavljeno se pišu složenice riđokos, crnokos, plavook i sl. Pridevi stranog porekla za označavanje boja (braon, bordo, drap, bež, roze, teget, oranž itd.) […]

Više

Posle podne ili poslepodne

Da li je ispravno pisati odvojeno – posle podne ili spojeno – poslepodne? Ukoliko je reč o odredbi, piše se odvojeno – Doći ćemo posle podne.  Priloški izrazi imenice podne sa do, po, posle, pre, pred pišu se odvojeno: do podne, po podne, posle podne, pre podne, pred podne. Ako je reč o imeničkoj složenici, piše se sastavljeno – Bilo je to zabavno poslepodne. Isto važi i za pre podne i prepodne i po podne i popodne.

Više

Kamoli ili kamo li

Ovaj veznik (često ide uz veznik a) ističe da je ono što se govori prirodna posledica onoga što je već rečeno. – Nema ona ni momka, a kamoli verenika. Piše se sastavljeno – kamoli, a kamoli. Međutim, napisaćemo – Kamo li se uputio?

Više
To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina