Dogadjaj koji ću pamtiti

Probudilo me je pričanje mog mladjeg brata, koji se raspravljao sa mamom. Trebala sam uskoro da krenem ka stanici.
Dogovorila sam se s društvom da zajedno provedemo prvi dan maja u sportskom centru. Dok smo išli kroz travu u potrazi za mestom gde ćemo da se smestimo, jutarnja rosa nam je namokrila patike. Našli smo mesto blizu jezera. Zrakovi sunca su se probijali kroz granje drveća i nežno nam milovalo lice. Košava je latice cvetova drveća odnosila u jezero. Iz jezera se čulo bljuckanje riba koje su povremeno skakale iz vode. Videli smo divlje patke koje su plivale u potrazi za svežom ribom. Nebo je bilo vedro, nežno plave boje sa nekim oblakom. Ponegde u travi se šareni neki cvetić, koji je promolio glavu da uzme zracak sunca. Na sve strane se vijori dim i miris roštilja. Čuje se muzika i smeh. Zajedno smo svi pokušavali da upalimo vatru za roštilj. Svi smo duvali u žar, koji nam je grejao lice. Kada smo ispekli roštilj, seli smo na ćebe i počeli da jedemo. Ništa lepše i sladje nisam jela. Posle malog odmora, krenuli smo u akciju. Igrali smo fudbal, odbojku, dobacivali smo se frizbijem i preskakali vijaču. Nekoliko puta nam je lopta ušla u jezero, ali svaki put smo je uspešno uhvatili. Sve vreme smo se smejali i kada smo imali razloga i kada nismo imali razloga. Počeli su roditelji da nas zovu, da je vreme da idemo kući. Noć je počela da pada. Kako smo došli tako smo se i vratili.
Došla sam kući puna utiska i svesna toga, da je naše pravo prijateljstvo tek počelo.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina