Dogadjaj sa zimskog raspusta




Zimski raspust je jedan od omiljenih perioda u toku školske godine. Pojavi se baš u onom trenutku kada se zašitite škole kao mali muzićki predah.
Šteta je samo što ne traje malo duže. Do sada sam uvek praktikovao da zimski raspust provodim u kući. Napolju je hladno i osim poneke šetnje sa društvom ili fudbala retko napuštam kuću. Zadnjh par godina nema snega pa i sve zimske čarolije čekaju februar kada su časovi već uveliko u jeku. Ove godine su se moji roditelji dogovorili da sa roditeljima mog najboljeg prijatelja da iznajme vikendicu na Zlatiboru. Tako je i posle Božića krenula moja zimska avantura. Pored uživanja, šetnji i izlazaka sa prijateljem postojao je period dana koji nismo voleli, a koji je podrazumevao šetnju sa roditeljima. Svaki dan nakon ručka, kretalo se u žustro hodanje kako bi se sagorele kalorije zdrave seoske hrane. E tako smo i mi došli na ideju da se u šetnji izdvojimo i krenemo stazom koja nije obeležena. U jednom trenutku jurcajući sa drugom, nisam primetio da je ostao daleko iza mene pa čak i da smo se izgubili. Ubrzo sam ostao sam, drao sam se koliko me grlo nosi ali nije bilo odgovora.




Bio sam sam u šumi daleko od svojih i staze. Ne moram napomenuti da mrak počinje da pada ranije i da sam uskoro bio u mrklom mraku. Hodao sam sigurno jedno tri sata, staze ni na vidiku a ni mojih roditelja, bio sam siguran da me traže, samo mi nije bilo jasno kako sam se toliko udaljio da se ne čujemo kako se dozivamo. Onda sam pomislio, sta ako ima nekih divljih i krvoločnih životinja. Pokušavao sam se setiti svih lekcija iz poznavanja prirode, biologije i geografije, ali u tom tenutku nista nije zvučalo poznato. U tom trenutku sam čuo šuštanje u u travi. Zastao sam i umirio se, čudno je to kad pokušavate da budete krajnje tihi i samo disanje zvuci kao glasni urlik. Bio je to moj drug. Udario sam ga prijateljski šakom po ramenu. Telefon nam nije mogao pomoći, mreže za poziv nije bilo ali je dobro poslužio kao lampa.




Rekli su mi kasnije da niko nije ni krenuo u potragu za mnom. Svi su mislili da sam se vratio u vikendicu i počeo sa pripremama za izlazak. Samo je prijatelj sumnjao u to da sam bio dovoljno vešt da nadjem put. Eto sad imam o čemu da pričam kad se vratim u školu.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina