Gledala sam jedan poučan film – tema za pismeni sastav

Bila je subota. Te večeri ostala sam malo duže pored malog ekrana, jer se, po maminom pričanju, davao izvanredan film. Bio je to američki igrani film ,Imitacija života”.
Film govori o rasnoj diskriminaciji u Americi, tema veoma poznata širom sveta. Film počinje dolaskom majke i ćerke u Njujork gde se majka zapošljava kao kučna pomoćnica a kči desetogodišnja devojčica, odlazi u školu. Međutim, tu doživljava svoja prva razočarenja. Na svakom koraku ona vidi podsmeh svojih drugarica, njihov prezir, jer joj je majka sluškinja. Zato što još nije bila zrela, ona je shvatila da treba da se stidi svoje majke, jer je njena koža crna. Shvatila je da je zbog majke mnogi preziru.



I umesto da na to ne obraća pažnju, ona i sama počinje da mrzi i prezire majku. Kada je odrasla, pobegla je od kuće ne javivši se majci. Majčina ljubav je bila ogromna. Počelo je njeno besciljno lutanje za kćerkom koja joj je bila jedina nada, zbog koje je još jedino živela. Našla ju je u jednom lokalu gde je radila kao pevačica. Međutim, kćerka je nije ni pogledala, praveći se da je ne poznaje. Ali majčina ljubav je velika. Bilo je dovoljno što je videla svoju kćerku, a zatim je otišla kući i posle nekoliko dana umrla sa imenom svoje kćeri na usnama. Pogreb je bio veličanstven. Dok je žalosna povorka išla, iz crkve su čula crnačka duhovna muzika.



Najednom, jedan očajni krik prekinuo je ovu svečanu atmosferu. Jedna devojka, sva u crnini, bacila se na sanduk pun cveća i neumorno ponavljala ,,Mama, mama”! Jedva su je uklonili sa sanduka i tiha povorka nastavila je svoj put, odajući poslednju počast majci, majci koja voli i prašta. Ne, više nisam mogla da izdržim. Suze su mi kao lude jurile iz očiju. Pogledala sam u mamu, koja je sedela pored mene, a zatim je čvrsto zagrlila. Bio je to zagrljaj pun ljubavi, zgrljaj koga nikad ne bih želela da se oslobodim, jer majka to je jedino biće na svetu koje me voli i koje će me uvek voleti, jedina koja mi može pomoći ili bar olakšati. Ali tek kada je izgubimo, shvatimo šta je sve značila za nas i naš život.
Ovog filma ću se uvek sećati, naročito poslednje scene gde devojka shvata da joj je majka bila jedino biće koje je volelo.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top