Ispričaću vam nešto smešno

Najlepše uspomene iz detinjstva vezane su za letnji raspust kod bake i deke u Baničini. Nas troje, moja dva brata od ujaka i ja uživali smo u igri i druženju. Kod babe i dede za nas je važilo pravilo “Živela sloboda” .
Tog letnjeg popodneva igrali smo žmurke. Veliko i prostrano seosko dvorište bilo je kao stvoreno za igru. Skrivali smo se po šupama, garažama, oborima i iza plasta sena. Našu veselu igru prekinuo je zvuk traktora na kojem je bio čika Branko seoski poljoprivrednik i vinogradar. Imao je duge sede brkove, tamne nakostrešene obrve i sedu kosu. Obožavao je da se šali sa decom. Dok je lupkao po ogromnom stomaku, zadovoljno je govorio kako ga je zaradio jedući malu decu. Zbog tih reči i dubokog glasa, deca su ga se plašila. Dok je čika Branko silazio sa traktora moj brat Miloš odjurio je nekud. U prvi mah nismo obratili pažnju na Miloša, već smo priskočili da istovaramo gajbe sa grožđem. Međutim pošto Miloša nije bilo, rešili smo da ga potražimo.
U potragu su se uključili i ostali ukućani, pa čak i naš gost. Prolazeći pored kačare, čika Branko je primetio da je sa bureta sa brašnom skinut poklopac. Približili smo se i imali šta da vidimo, iz brašna je nešto živo izlazilo. Pomislili smo da je duh ogrnut belim plaštom i svi smo se razbežali. A onda čuli smo plač. Shvatili smo da je taj duh naš Miloš. Čika Branko ga je izvadio iz bureta. Dok se Miloš koprcao iz čika Brankovog zagrljaja mis smo se grohotom smejali. Sirotan da ne bi završio u čika Brankovom stomaku, skočio je i našao se u buretu sa brašnom. Iako nam je bilo žao Miloša nismo mogli da se ne smejemo njemu, a i sami sebi.
Dok smo čistili Miloša, čika Branko se žalio kako će tek sada smanjiti stomak jer ne jede mališane već uživa u krofnama i pitama. A od brašna iz ovog bureta ništa više se nije moglo napraviti jer je blato sa Miloševih cipela ostalo u njemu. I dan danas se rado prisećam ovog smešnog događaja.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top