Ja volim svog psa

Oduvek mi je bila želja da imam psa i ta želja se ostvarila za moj deveti rođendan, kada sam od mame i tate dobio na poklon štene sibirskog haskija. Budući da je bio mali i pufnast, kao plišana igračka, dali smo mu ime Meda.
Meda je sada star četiri godine i izrastao je u pravu zverku. Sibirski haskiji su inače dosta slični vukovima. Meda ima krupne smeđe oči, zlatno-žutu mekanu dlaku sa belim šarama i dugačak pufnasti rep. Dok je bio mali, imali smo mnogo problema sa njim. Najviše je voleo da se igra sa kućnim papučama, u toj svoj igri bi često pokidao papuče i mama bi ga grdila. A tek koliko je cveća mami u dvorištu uništio kopajući rupe. Bio je pravi đavolak. Kako je vreme prolazilo, tako u i Medu prolazile njegove bubice, pa ga sad papuče i cveće uopšte ne zanimaju.
Meda me svaki put otprati u školu i čeka kad se vratim ispred kapije. Obojica se jedan drugom mnogo radujemo. Meda nije običan pas, on je pravi pravcati prijatelj i nekad mislim da me sve razume što mu pričam. Kad god me mama i tata iznerviraju, ja odem kod Mede i satima mu pričam, a on samo sedi i gleda me pravo u oči, imam utisak da će svakog trenutka progovoriti. Kada sam ja tužan i Meda je tužan. Najviše voli da se igramo sa loptom. Ja šutiram loptu, a on trči za njom, hvata je i donosi mi je i sve tako dokle se jedan od nas dvojice ne odmori. Ujutru Meda ide sa mnom po novine i hleb. Meda ne dozvoljava nikome da priđe, čim lutalice malo zalaju, Meda zareži i otera ih. Meda je i naš pas čuvar, kad nismo kod kuće, znamo da je ona u sigurnim rukama, jer je Meda tu.
Mama ne pušta da Meda ulazi u kuću, ima on svoju kućicu, ali ja uvek Medu krišom pustim u moju sobu, tu je on našao kutak za sebe. Uvek ga upozorim da bude miran i tih, inače će nas obojicu mama izbaciti.
Jednom je Meda pobegao za nekom kerušom u ulici. Kapija je ostala otvorena i samo jedan trenutak nepažnje, bio je dovoljan da Meda uhvati trk. Svi su mislili da se zaljubio i da se neće vratiti, a ja sam bio tužan, tražio ga i čekao. Tek sam tada shvatio koliko mi Meda znači i bio sam spreman sve da dam, samo da se on vrati kući. Posle par dana, kada ga je ljubav prošla, Meda se napokon vratio kući i mojoj sreći nije bilo kraja.
Treba čuvati i voleti životinje, jer su i one živa bića i deo sveta oko nas, a posebno kućni ljubimci, koji nam nekad mogu biti i veći prijatelji od ljudi, baš kao i moj Meda.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina