Jedna zanimljiva pustolovina

Iz Jagodine smo krenuli biciklima u avanturu kojoj smo se posebno radovali – u vožnju najspektakularnijom železničkom prugom. Stanica, naravno, nije radila.
Do mesta Kovačevac prolazili smo kroz sela i veoma lepe, čak pitome predele, a onda se krajolik promenio i počela je vijugava vožnja po obroncima planine. Tek tada smo shvatili da smo se upustili u opasnu pustolovinu, koja je vrhunac dostigla kod stene Đavolji nos. Stena se tako zove jer podseća na nos, a da ima veze sa đavolom, dokaz je to što je tokom izgradnje železnice baš na ovom mestu poginulo mnogo ljudi. Šine su bile uske, mostić klimav, ambis dubok, a odroni veliki i česti. Ne bi nam tu pomogli ni radnici koji su na nekim mestima pokušavali da spreče dalje obrušavanje zemlje. Kao na toboganu, čas smo bili gore, čas dole. Ali i to se završilo.
Jedva sam čekala da se dokopam čvrste podloge.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top