Jesen je stigla

Od svih godišnjih doba, najmanje volim jesen. Za mene ona znači dugi rastanak sa toplim i sunčanim danima i završetak letnjeg rapusta, a onda početak školskih obaveza i priprema za zimu.
Jesenji dani sa sobom donose neko čudno i teško raspoloženje. Sve postane tmurno, maglovito i sivo.Nad nebom se nadviju teški i crni oblaci, jesenji su dani kišni i hladni, zbog čega smo onda sprečeni da se igramo napolju. Tako sam bezvoljan (bezvoljna) dok traje jesen, najradije bih prespavao (prespavala) do prvog snega ili čak do cvetanja prvih ljubičica i toplih dana, pa bio (bila) bih pravi jesenji medved.
Kada stigne jesen, ulice su praznije i mokre, a i ljudi tada žure više nego obično. Kišobran mora uvek da bude spreman, iako se kiši uopšte ne radujem, kao i čizme za kišu i kabanica. Jedino što volim kod jeseni je šuštanje lišća pod cipelama i skakutanje u kišne barice. Tako se barem malo zabavim na putu od škole do kuće.
Jesen je najdosadnije godišnje doba. Kad stigne proleće, svi hrlimo na ulice, odlazimo u šetnje ili vožnje biciklama. Leti smo bezbrižni, dani traju duže, pa se i naše igranje traje duže, jedemo sladoled, odlazimo na kupanja i sunčanja. Čak ni zimi nije dosadno, iako je hladno. Čim padne sneg, eto radosti za nas decu, sankanje, pravljenje Sneška Belića i grudvanje, a onda nazad u toplo na čaj i keks, ali jesen, pa ima li išta dosadnije od jeseni. Mislim da nema. Naročito kada su kišni dani, a takav je skoro svaki. Onda je jedino što nam preostaje da sedimo u svojim domovima i posmatramo kako se kišne kapljice slivaju niz prozore. Neki moji drugari vole jesen, jer tad imaju izgovor da više igraju igrice i gledaju filmove, ali meni i to brzo dosadi, jer ja najviše volim da uživam u prirodi. I moji ukućani budu neveseli i nerapoloženi, pa u kući bude podjednako tmurno kao i napolju. Ko uopšte voli jesen i zašto, pitam se. Kada bih imao (imala) priliku da promenim nešto na ovom svetu, tražio (tražila) bih da se ukine jesen. Pa ona ničemu ne služi. Priroda potpuno počne da odumire, kao da ceo svet oko mene polako uspavljuje i jedino što je tada moguće jeste da se sedi kod kuće, gleda televizija, čita neka knjiga, od svega toga, samo knjige mogu biti zanimljive, naročito one u kojima su dani sunčani i topli, tako bude bar malo vedrije i veselije.
Za mene u jeseni nema ničeg lepogi zanimljivog. Pantalone se uvek isprljaju od barica, cipele ili budu blatnjave ili mokre, zbog svega toga onda nije moguće igrati žmurke, fudbal i jurcati po ceo dan. A uz sve to, postanemo i bolešljiviji, pa nam sve još više smeta. Voleo (volela) bih da imam čarobni štapić, tako bih obrisao (obrisala) jesen. Ili kada bi dani brže prolazili, a oni, kao da za inat traju duže.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina