Jesen sa sobom dononi mir, spokoj i tišinu

Oktobar je već uveliko zakucao na vrata i sa sobom donosi drugo godišnje doba – jesen. Prvi opali listovi nagovestili su početak laganog uspavljivanja prirode. Tmurni oblaci svili su se nad nebom i od sada će ih biti sve više i više. Topli dani ostaju iza nas i čekaće nas negde u budućnosti.
Jesen sa sobom dononi mir, spokoj i tišinu. Priroda tone u san. Ali se se kišobrana i kabanica skida prašina, jer je došao red na njih da se upotrebe. Uslediće kišni i tmurni dani.
Ulična vreva se polako gasi, nema one svakodnevne žurbe i jurnjave, ljudi se polako zavlače u svoje kuće.
S jesenjim danima prvo se priroda menja, pa tako drveće ostaje bez svoje bujne i guste krošnje, ostaju samo gole i suve grane. Cveće prestaje da cveta i miriše, a trava da zeleni. Umesto toga, opalo lišće prekiva nekada zelenu površinu i stvara se jedan šuškavi žućkasto smeđi pokrivač. Dani traju kraće, jer i Sunce gleda da što pre pobegne i skloni se sa neba. A nebo, ono dobija neku posebnu boju, od Sunčevog brzinskog bega, zraci se vatreno rasplamsaju po nebu i prešarajuuobičajeno i svakodnevno nebesko sivilo. To su jedinstvenii prizori koje jesen nudi, poput najlepših slikarskih platna.
I u parku je sve prazno i pusto, jer jesen se uvlači u svaki kutak i nikog ne zaobilazi. Ptice selice su odavno krenule na jug da prezime. Nema ni one dečje graje, smeha i igre, i ljuljaške počinju da sive. Manje je i redovnih šetača, manje je i prolaznika, jer sve manje ljudi navraća u park. Nad parkom se nadviju ogromne i puste grane drveća. Na klupama ne sede ni srednjoškolci, koji bi se tu nakon škole skupljali, sakrili kad pobegnu sa časa, a nema ni zaljubljenih parova. Klupe ostaju usamljene do nekih toplih i sunčanih dana. I tako park ostaje sam, osim neke sove, koja je nemi posmatrač i svedok dešavanja u prirodi i ponekog zalutalog prolaznika. Ulične svetiljke daju jesenjem pokrivaču neki zlatan sjaj, vazduh polako postaje oštriji i polako najavljuje dolazak duge i hladne zime. Jedino vetar ne miruje i ne odustaje od svoje igre. Grane se na vetru lelujaju, lišće podiže i raznosi od jednog do drugog mesta, a obrazi crvene i pucaju.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina