Kako sam provela zimski rasput na planini

Svake godine kada dođe zimski raspust, posle praznika, mama, tata brat i ja odemo na neku planinu na zimovanje. Tradicionalno sa nama na putovanje odlaze i moj strica i njegova deca i žena. Bude to jedno pravo porodično putovanje, gde svako ima svoje društvo, mama strinu, tata strica, a ja svoju braću.
Na planini je zima oštrija, pa pakovanje stvari za put ume i da potraje, treba strogo voditi računa da se spakuju svi džemperi, šalovi i kape, da se nijedan ne izostavi, kako bi nam bilo lepo i toplo. Obavezno pakujemo i skije i sanke. Svake godine, tata se sa stricem i braćom skija na stazi. Žičarom se popnu do vrha staze, a skijama spuštaju. Ja ostanem sa mamom i strinom u podnožju i pijemo čaj u obližnjem kafiću.
Kada priroda obuče svoje bele bunde i pokrivače, naročito na planini, ona bude posebno lepa. Sve je u nekim belo-plavim bojama, idilično i nežno poput pahulje. Dovoljan je odmor i uživanje sedeti pored tople vatre i posmatrati prirodu u belom ruhu. Međutim, na planini nam je svaki trenutak ispnjen i dobro organizovan. Ujutru kada ustanemo, svi se dobro najedemo, da bismo imali dovoljno snage. Posle doručka sledi oblačenje kompletne zimske opreme i onda odlazak na sneg. Tada počinje pravo uživanje za nas decu. Beskonačan broj puta se spustimo sankama sa vrha staze. Ove godine smo iznajmili i jednu veliku gumu za sankanje. Seli smo svo četvoro u nju i bilo je sjajno! Leteli smo velikom brzinom, a guma se sve vreme okretala, tako da je užitak bio mnogo veći nego spuštanje na običnim sankama. Drugog dana smo otišli do ski staze. Vožnja žičarom je nešto neverevoatno i prelepo i to treba da iskusi svako bar jednom u životu. Pogled ide u neogled i ne može uhvatiti kraj, sve je pod debelim snežnim pokrivačem, smao se smenjuju visine vrhova planina i bregova, teško je taj pogled i opisati, to treba doživeti i videti. Tog drugog dana učila sam i ja da skijam. Iako sam se isprva plašila, braća su me na kraju nagovorila. Stala sam na skije moje veličine i čekala sam kad ću napraviti špagu na snegu. Tata mi je pomogao da održim ravnotežu na skijama, naravno, pala sam nekoliko puta, ali sam isto tako uspela i da napravim prve pokrete. Sledeće zime ću moći i ja na skijanje sa njima. Večernje šetnje bile su poput prolaska kroz bajku.
Mesečev sjaj padao je na snegom pokrivene staze i jelke i davao im srebrnkastu boju. Trebalo je voditi računa o putanji kretanja, jer je sneg vejao i vejao i tragovi se nisu dugo zadržavali na stazi. Mi smo ostavljali tragove svojih cipela na snegu kako bismo videli ko ima ceće stopalo i lepšu šaru. Grudvali smo se, pravili velikog Sneška Belića i male anđele na snegu. Skakali smo u sneg i imali osećaj da skačemo u nešto mekano i paperjasto.
S vremena na vreme, vratili bismo se u hotelsjku sobu da s eugrejemo i okrepimo čajem. Tada bismo igrali karte, pili toplu čokoladu, braća su pričala strašne i smešne priče i svi smo se lepo zabavljali. Ostali smo nekoliko dana na planini, a onda je došlo vreme za povratak kući.
Tako se moj zimski rasput lepo i brzo završio.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina