Meni je draži čovek bez bogatstva, nego bogatstvo bez čoveka

Zanimljiva tema. U današnje vreme novac postaje vredniji od čoveka. Zaslepljeni tim novcem često i sami umemo da uradimo nešto što smo mislili da nikada nećemo, samo da bismo do njega stigli. Ne, ovo neće biti kao još jedna od mojih prethodnih priča gde sam pričao iz sopstvenog iskustva. I zahvalan sam, jer sam dete i ne mislim puno o novcu, ali vidim da stariji imaju taj zabrinuti glas svaki put kad pričaju o njemu. Novac stvara brigu i problem, ne mogu da se ne zapitam zašto im je toliko važan. Šetam ulicom, vidim čoveka zaista pristojno i skupo obočenog. Imao je takve crte lica “kao da je mrzeo ceo svet”. Pored njega stajala je njegova mala ćerkica. Predivno dete. Tražila je samo malo njegove pažnje, ali on je imam pametnijih posla. Brojao je zaradjeni novac. Zapostavio je svoje dete. Bio sam taman spreman da krenem jer nisam mogao to više da gledam, kada me je zakačio neki čovek. Dok sam se okrenuo, već me je čekalo izvinjenje. Bio je to čovek, stariji, skromno obučen. Čini mi se da takav osmeh nikada nisam ranije video. Bio je tu sa svojim unučadima. Njih Desetoro. To je bio prvi put da sretnem čoveka koji nije imao želju za novcem u očima. Pričajući sa njim, shvatio sam da drži trgovinu nameštaja u Nišu koja je jako uspešna. Rekao sam: “Zaista imate pravo bogatstvo”. Rekao mi je: “Da, imam” i pokazao na svojih deset unučadi. U tom trenutku sam shvatio koliko je zaista veliki čovek kojeg sam upoznao preko svog dede.
Ova priča ne meri se nikakvim novčanim vrednostima, pa je zato ne bih menjao ni za sva bogatstva sveta.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top