Mi smo deo prirode

U početku nisam ni shvatio o čemu se radi. Smenjivali su se izveštaji o prirodnoj katastrofi koja je u obliku “Cunamija” zadesila jedan kraj sveta za koji nisam ni čuo. Imam samo četrnaest godina i puno toga ne shvatam ali sam konačno razumeo kakva se tragedija dogodila. Hiljade i hiljade nesrećnih ljudi je u jednom trenu jednostavno nestalo. Pitao sam se koliko je mojih vršnjaka bilo medju njima. Šta su radili kad ih je ruka smrti ponela sa sobom.

Obuzela me je tuga koju ni sada ne mogu opisati. Nikog od tih nesrećnih ljudi nisam poznavao ali jednostavno mi ih je žao. Na TV-u i dalje izveštaju sada i sa snimcima katastrofe. Polako me obuzima strah. Učinilo mi se da shvatam polako tu ogromnu moć prirode. Setio sam se onih oluja i grmljavina od letos. Pitam se može li se tako nešto i nama dogoditi. Istina nemamo more tako blizu ali “Cunami ” nije jedino oružlje prirode. Prisećam se emisija o zemljotresima, poplavama, uraganima i olujama i kao da shvatam koliko smo mi maleni i ranjivi od te iste prirode koja nas je stvorila. Kao da nas neprekidno upozorava da nikad ne zaboravimo ko je jači i stariji. Ko treba koga da poštuje i neguje. Nažalost ta upozorenja su tako okrutna i surova a mi tako nemoćni da se nosimo sa njima.

Ostaje da pokušamo da pomognemo jedni drugima koliko možemo i da pustimo vreme da zaceli rane.

Konačno Mi smo deo te  iste PRIRODE.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top