Moj omiljani ljubimac

Sećam se tog toplog letnjeg dana, bilo je jutro i ja sam krenula do prodavnice po hleb i mleko. Kada sam otvorila vrata naše kuće, ispred njega me je dočekalo pravo pravcato iznenađenje. Jedno malo mače, tek rođeno, spavalo je na našem pragu.
Kako sam ga dodirnula da ga pomazim, tako mi se uvuklo pod kožu. Pogledala sam oko kuće i niz ulicu da vidim da li ga neko traži, ali kako nije bilo njegove mame mačke u okolini, donela sam mu malo mleka da ga nahranim. Mislila sam da će mače otići pošto ga nahranim i da ga njegova majka sigurno negde čeka, jer je bilo jako malo, međutim, jadno mače je ostalo bez porodice i pušteno u svet da se samo snalazi. Surov je njegov svet. Srećom, u našoj porodici je bilo mesta za njega. Posle par dana, mače se potpuno priviklo na novo okruženje i naš dom prihvatilo kao svoj. Kako niko nije dolazio da ga traži, odlučili smo da ga zadržimo i da ono bude naš kućni ljubimac.
Tata je odveo mače kod veterinara i kada smo ustanovili da je devojčica, dali smo joj ime Maza, jer je od prvog dana bila jako umiljata, prava pravcata maza. Maza ima sivu, skoro plavu mekanu dlaku, sive oči i nije kao druge domaće mačke, drugačija je i posebna.
Iako Maza ima svoj kutak u kući, mekano jastuče na kojem spava, većinu svog dana provede u dvorištu igrajući se. Kažu da mačke izvlače negativnu energiju i utiču na dobro raspoloženje i to je zaista tačno, kad god sam tužna, ona mi sedne u krilo i kao da upije svu moju tugu. Maza najviše voli miševe i ribu. Od kad živi sa nama, miševa više nema, nijedan joj ne promiče. Maza je jako brzo, za čas se stvori sa jednog mesta na drugom, razigrana je i živahna.Najviše voli da se igra sa gumenom lopticom, u stanju je da se satima zanima, skače i okreće oko nje. Vrlo je dobra i poslušna i voli ljude i ljudi vole nju, ko god dođe u našu kuću osvoji ga vrlo brzo svojom umiljatošću i slatkoćom. Ume Maza da bude i nemirna i kad nije nešto po njenom, počne da mjauče i grebe. A Ako nešto loše uradi, a ume i te kako, naročito kad u brzini sruši po koju stvar u kući, nemoguće je naljutiti se na nju, jer uvek stane, pa pogleda svojim lepim okicama i počne da se umiljava.
Od kada je ona sa nama, kao da smo svi srećniji i veseliji. Nema lepšeg stvorenja od naše Maze i za nas je ona mnogo više od mačke i kućnog ljubimca, ona je član naše porodice, neko ko nas uvek čeka i ko nam se uvek raduje.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina