Moja avantura – tema za pismeni sastav

Bliži se kraj školske godine, a samim tim i moj odlazak kod deke. To za mene znači mnogo igre i smeha, a jako malo obaveza. A potajno se nadam i ponekoj avanturi… Prošlogodišnju avanturu nikada neću zaboraviti. Deka i ja smo splavarili planinskom rekom. Bilo je tu mnogo čamaca, nismo bili sami, tako da na to gledam kao na grupnu avanturu jer smo svi delili isti osećaj zadovoljstva. To je bilo izuzetno iskustvo. U početku sam se malo plašila te silovite, snažne i brze gorske kraljice.


Voda je bila biserna i tako osvežavajuća dok su me kapi pljuskale po licu, a dok se deda borio sa njenim buntovnim tokom i opasnim brzacima. Sunce je bilo visoko na nebu i peklo bi da mi nismo tako brzo jurili niz reku, pa nisam ni osećala vrelinu tog avgustovskog dana. Osećala sam jedino toplotu u obrazima od silnog uzbudjenja koje me je obuzimalo. Reka je bila čas divlja, čas mirna – naprosto me fascinirala. Najbolje je bilo kada smo čamcem nailazili na podvodno stenje. Tada bi on poskakivao i udarao snažno o površinu vode koja bi prskala svuda okolo. Pejzaž kanjona je bio divan: tako živ, tako zelen, tako čist i netaknut crnom rukom industrije. Poželela sam da zauvek ostanem tu. U početku su mi malo smetali kaciga i zaštitni pojas, ali je deda bio izričit po tom pitanju. Razumela sam zbog čega je to kada je u jednom trenutku reka nas zamalo prevrnula, ali je deka vešto povratio kontrolu zahvaljujući svom dugogodišnjem iskustvu.


Zaslužio je moje divljenje i spasao situaciju, objašnjavajući mi da reka ponekad zna biti i malo gruba. Bilo je tako uzbudljivo! Očarana sam prirodom, brzinom reke, dekinim iskustvom… Dugo ću pamtiti te slike, te zvuke, to šarenilo boja, te mirise i taj neprocenjivi osećaj koji me vodio celim putem. To je bila prava velika avantura!

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina