Moja porodica

Kada bih redom krenuo da pričam o svojoj porodici, priči ne bi bilo kraja, jer je ona, baš kao i svaka porodica, posebna na svoj način. Moju užu porodicu činimo mama, tata, moja mlađa sestra, naš pas Džeki i ja. Mi živimo na petom spratu jednog velikog solitera. Nekoliko ulica od nas žive moji baka i deka, mamini roditelji, a tatini žive na selu. Pored njih, tu su i moja tetka Jela i moj ujka Marko, kao i njihova dece, a moje braće i sestre.
Porodica je najlepše i najvrednije što čovek može imati, nema većeg bogatsva od srećne i zdrave porodice.
Moja mama se zove Milica, ona radi u banci. Uvek sve mora da bude kako mama kaže, ona je u našoj porodici šef. Ona najviše voli cveće i zato nam je stan pun raznoraznog saksijskog cveća. Pored toga, imamo i malu kućnu biblioteku, jer naša mama svoje slobodno vreme koristi da čita. Dok ona čita, tata gleda fudbalske utakmice. Njegovo ime je Đorđe, on radi u fabrici cipela. S tatom možemo sve da se dogovorimo i on je uvek na našoj strani, pa se mama često šali da je on njeno treće dete. S tatom uvek vežbamo zadatke iz matematike, jer je on bio odličan u matematici. Baš kao i moj deda, tatin tata. Deda je u svoje vreme bio nepobediv u šahu, čak je i mene i moju sestru naučio da igramo šah, još uvek nismo tako dobri kao on, jer ga naravno, nijednom nismo pobedili. Njegova žena Živka, moja baka pravi najbolje princes krofne i žerbo kocke, moje omiljene poslastice. Pa to je prste da poližeš. Kad god odemo kod bake i deke na selo, sačekaju nas njene slatke đakonije.
Druga baka, mamina mama, Ceca, svake godine isplete po jedan džemper za mene i moju sestru. I ona voli da čita, u poslednje vreme slabije, kaže da su je stigle godine i da je oćoravila. Mamin tata, deda Mile, stručnjak za politiku, kako ga je tat prozvao samo kuka o malim penzijama i zlikovcima koji mu uzimaju pare, ali pored toga priča najbolje viceve i sa njim se stalno smejemo.
Tetka i ujka žive u drugom gradu, pa se viđamo samo za vreme praznika. Tetka ima butik, tata kaže da se ona ceo život samo modira, a ujka vozi veliki kamion i često je na putu, što je dodatni razlog da se slabije viđamo.
I na kraju, moja mlađa sestra Irena. Njoj nikada ništa ne promiče, u sve se meša i sve mora da zna, ali je u suštini jedna dobra i nasmejana devojčica. I neizostavan u svakoj priči, naš zlatni retriver Džeki. Najumiljatije stvorenje na svetu, moj odan i veran prijatelj.
Eto, to bi bila moja porodica, ista kao i svaka druga, ali opet posebna na svoj način.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina