Moja slatka tajna

Već neko vreme mi se sviđa jedan stariji dečak iz sedmog razreda i to nikome nisam rekla. Viđam ga svakog dana, jer je njegova učionica pored moje, pa se srećemo kad dolazimo i odlazimo u školu, nekada i na velikim odmorima.

Uvek je u društvu svojih drugara iz razreda i zajedno sede na klupi u školskom dvorištu ili ostanu u holu škole kada je hladno. Ne znam kako se zove, ne poznajem nikoga iz sedmog razreda, oni misle da su mnogo stariji i drže se podalje od nas. Uvek je lepo obučen. Oblači košuljice ili džemperiće, farmerke i bele starke. Visok je, viši od svojih vršnjaka i po tome se izdvaja od svojih drugara, pa uvek mogu da ga prepoznam i primetim. Ima kratku, crnu kosu i tamno smeđe krupne oči. A njegov osmeh je uvek očaravajuć, blistav i beo. Mislim da trenira košarku. Moja učinioca ima pogled na košarkaški teren, viđam njegovo odeljenje kada imaju fizičko i mislim da je on najbolji u svom odeljenju u košarci, jer nikada ne promaši koš.

Volela bih da mogu da se upoznam sa njim, ali ne znam na koji bih način to uradila i verovatno bi mi se smejao, jer je on sedmi, a ja peti razred. Mislim da on mene i ne vidi i da ne zna da su naše učionice jedna pored druge. Osim toga, sigurno je i njemu neka devojčica, i to iz sedmog razreda, simpatija. Sve moje drugarice imaju simpatije i često pričaju o njima. Sviđjau im se dečaci iz šestog i sedmog razreda. Jedna moja drugarica ima čak i broj telefona svoje simpatije i tako se s vremena na vreme dopisuje sa njim. Kada me pitaju da li ja imam simpatiju, uvek im kažem da mi niko nije simpatija. Stidim se da im priznam, jer bi se onda svi šalili sa mnom  i cela bi škola saznala. „Ma daj, vidi kako si se zacrvenela, sigurno ti se neko dopada.“ Ali ako bih rekla, onda moja tajna više ne bi bila tajna. A onda ne bi ni bila slatka, jer tajne simpatije su slatke. Svaki put kad ga sretnem, osećam leptiriće u stomaku, a kad se nasmeje, ja potpuno odlutam. Ako bi neko, možda čak i on, saznao da mi je simpatija, onda više ne bih mogla da ga pogledam u oči i leptirići bi nestali. Nekad poželim da saznam njegovo ime, šta voli da radi u slobodno vreme, ima li neke hobije, ali bih i za to morala kod nekog da se raspitam i opet bi postojala mogućnost da sazna, ovako samo nagađam. Moja tajna je samo moja i nikome je neću odati, jer ako to učinim, moji će se snovi rastopiti poput pahulja. A ovako, dok niko ne zna je slađe.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina