Moja tajna

Iako su me roditelji naučili da jedni drugima treba sve da govorimo i da u porodici nema tajni, desilo se nešto što nisam želeo i tako sam ja prvi put imao svoju tajnu.

Razlog što je to postala moja tajna leži u tome što nisam imao hrabrosti da priznam da sam ja glavni i odgovorni krivac za sve. Naime, pre par meseci sam loptomn slučajno razbio saksiju sa cvećem. Šutirao sam loptu u dnevnoj sobi, iako je mama strogo zabranila da se igram loptom u kući, tog dana je bila kiša, a meni jako dosadno. Nešto sam se bio zamislio i nisam video gde šutiram. Lopta je jako udarila u zid, odbila se i pogodila saksiju na polici. Saksija je pala na pod i razbila se. Srce mi je sišlo u pete. Ne znajući šta da radim, pobegao sam u svoju sobu. Ako budem rekao mami i tati da sam ja razbio saksiju igrajući se loptom, biću u kazni što sam se uopšte šutirao loptu unutra, a posle će mama dodatno biti ljuta što sam razbio saksiju. Ali najbolje je da ćutim i da se pravim da ništa ne znam ako me budu pitali.

Čim je mama došla s posla, videla je razbijenu saksiju na podu i odmah me je pozvala. Prvo me je pitala šta se desilo, da li sam je ja razbio i onda jesam li se opet igrao loptom u kući. Na sa njena pitanja odgovorio sam sa ne znam i nisam, jednostavno nisam imao hrabrosti da joj kažem da sam ja kriv. Kada je tata stigao s posla i njega je podvrgla ispitivanju. Na kraju su zaključili da je promaja krivac za sve i to se tako završilo.

Narednih dana niko nije spominjao saksiju, međutim, ja se nisam osećao dobro. Imao sam utisak da sam prevario i izneverio svoje roditelje, koji su me uvek učili da je istina najvažnija od svega. Pitao sam se jesam li ja loš dečak zbog toga što ih lažem, a opet bilo mi je teško da im priznam, jer sam znao da će mi biti zabranjene igrice i da ću morati samo da učim, učim i učim. Tih sam se dana strašno pitao šta da radim i kako je vreme prolazilo, bilo mi je sve teže. Osećao sam se kao najveći lažov na svetu. Prvi put imam svoju tajnu i to uopšte nije lako. Na kraju sam se odlučio za istinu, priznaću mami svoju krivicu, pa neka me i kazne. I tako sam uradio. Mama se prvo iznenadila, potpuno je bila zaboravila na saksiju, ali je vrlo brzo počela sa kritikama. Iako me je bilo sramota, osećao sam ogromno olakšanje, pao mi je veliki teret sa srca. Shvatili su da sam bio uplašen da priznam, pa sam izbegao kaznu, ali budem li još jednom šutirao loptu u kući, teško meni.

Nije lako imati tajne, naročito ove poput moje, veliki je to teret. Uvek je najbolje reći istinu i snositi posledice, ma kakve one bile.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina