Najsmešniji događaj u mom životu

Pao je sneg. Odrasli mu se nisu baš mnogo obradovali. Donosi im samo neprilike, a nama deci mnoštvo smeha i zanimljivih situacija.
Na kraju tog decembra, snega je bilo u izobilju. Moje dvorište bilo je prepuno dečijih, snežnih rukotvorina. U nedostatku građavinskih ideja moje omanje društvo i ja rešili smo da napravimo klizalište. Za kratko vreme uspeli smo u tome. Klizali smo se, padali, smejali se, sve dok me mama nije pozvala na ručak. U međuvremenu se već smrklo i sneg je ponovo počeo da pada. Mama me je zamolila da odem do prodavnice i kupim joj jaja i šećer za novogodišnju tortu. Meni to nije teško palo, jer je značilo još pola sata na snegu. Dajući mi namirnice, prodavac me je dobronamerno posavetovao da pazim jer su ulice veoma klizave. Hodao sam polako pazeći na svaki korak sve dok nisam ušao u dvorište, potrčao i zajedno sa kesom se našao na zemlji. Dižući smesu jaja i šećera, kroz glavu mi je prolazila misao da ću ovu Novu godinu dočekati bez torte. Nisam znao šta da radim. Pozvao sam oca koji je zajedno sa mamom izašao napolje. Videvši me onako prljavog, počeli su se previjati od smeha pa i ja sa njima. Za vreme praznika smo prepričavali ovaj događaj i uvek se iznova i iznova smejali.
Naravno, Nova godina nije prošla bez torte, a po snegu ja više ne idem u prodavnicu. Uvek je lepo da nekim svojim postupkom izmamite osmehe okoline, pa makar on bio i neprijatan.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiBъlgarskiHrvatskiMagyarMakedonski jazikRomânăSrpski jezikSlovenščina