Opraštamo se i dugim koracima krećemo u svet

Detinjstvo, najlepši period života, prođe u osnovnoj školi sa dobro poznatim drugovima i nastavnicima. Prošli smo odrastanje i pubertet i vreme je da svako krene svojim putem Svi će moji drugovi ostati u mom srcu, svi nestašluci u sećanju. Svaki školski dan je bio lep i značajan na svoj način. Svađali smo se, smejali, bilo je simpatija, dosadne dane smo činili uzbudljivima.
Najlepši deo života je detinjstvo. Tada još niko ne poznaje prav, surov život, već je sve lepo kao u bajci. Detinjstvo ima nekoliko delova; prvo kad smo u kolevci, pa kad učimo prve korake, kad nam porastu zubi, kažemo prvu reč i kad krenemo u školu.
Posebno drage uspomene vezane su za ekskurzije, za vreme bez obaveza provedeno zajedno, za uživanje. U autobusu igramo razne igre, pričamo, smejemo se.
U školi srećemo mnogo dece, različitih osobina i naravi. U početku je sve neobično i teško, a kad se bolje upoznamo zajedno se igramo, svađamo, tučemo i plačemo. Reč drugarstvo nam nije baš jasna, ne umemo da odredimo prave prijatelje. Ali smo u odeljenju svi zajedno, kao jedno, i delimo probleme. U školi se pored knjiškog znanja nauče i neke druge stvari. Tužna sam kad pomislim da ću ostaviti svoju školu, malu, ali meni važnu, svoju klupu, nastavnike, drugove. Ponekad sam ljuta što ne mogu da se vratim i ponovo pođem u tu školu.
A kad završimo osnovnu školu više nismo deca. Pomisao da ću izaći i preskočiti poslednji stepenik i biti među starijima nije mi prijatna. Taj svet, pun problema i briga, čeka i mene. Želim da sam i dalje dete, ali detinjstvo nalik na najlepši i najmirisniji cvet će uskoro uvenuti.
Zašto moramo otići od dragih osoba, da li ću ih ponovo sresti, i nasmejati se i pričati sa njima. Ništa ne mogu promeniti, kao ni moji vršnjaci. Nadam se da ćemo ostati prijatelji, možda nas sudbina nekad ponovo spoji, jer svet je ipak mali.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiBъlgarskiHrvatskiMagyarMakedonski jazikRomânăSrpski jezikSlovenščina