Opraštamo se i dugim koracima odlazimo

Prvi razred. Trčimo, jurimo se, krišom donosimo loptu u školu. To je naše detinjstvo koje nećemo zaboraviti, škola, druženja, prve simpatije i nezaboravne ljubavi. Goč, Tara, Rudnik, preskakali smo terase, bežali iz hotela, jurili po planini, skakali na trambulini i bili kažnjeni. Opraštamo se od učitelja i pozdravljamo nove nastavnike i učenike. Dolaze nova poznanstva i novi izazovi. Škola je ozbiljnija, kontrolni zadaci, takmičenja, diplome. Toliko sreće, smeha, ljubavi, plača, tuge, ali i svađe, tuče i ostale gluposti. Opraštamo se.
Toliko toga imamo da pričamo i prepričavamo, a suze krenu. Svi čekaju maturu, razmišljaju šta će obući, kako će se provesti. To će biti jedan od najlepših dana našeg života, ali kad dođe do poslednje maturske pesme, svi će plakati. Mi smo šaptali, dobacivali, prepisivali, trčali, mi smo se smejali, igrali, svađali, gurali i tukli. Toliko je lepih i onih manje lepih stvari. Posle svega u mom srcu će postojati jedan delić, jedna učionica u kojoj će biti svi, i dalje ćemo se juriti, smejati i u njoj ostati osmaci.
Svi naši nestašluci, igre, druženja, vodili su do jednog trenutka, trenutka odrastanja. Kad smo bili mali sve je bilo igra, a sad su stvari postale mnogo ozbiljnije. Pred nama su važne odluke koje će odrediti tok daljeg života. Odbacićemo sve što smo do sada znali i ući ćemo u nešto potpuno nepoznato.
Počinjemo da se opraštamo od detinjstva, od drugova i nestašluka. Ostaće uspomene na najlepši period života. Detinjstvo nas je pripremilo za sazrevanje i samostalnost. Pravimo veliki korak, idemo napred i ne osvrćemo se. Bili smo nestrpljivi, a sada ne znamo da li stvarno želimo da odrastemo. Naći ćemo se u nečem što nam je potpuno strano. Opraštamo se i odlazimo u nepoznato, u novi svet, u neizvesnost.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top