Otkloni od sebe oštra usta i uvredljive reči od sebe odbaci

Dobili smo teme za pisanje. Videvši ovu temu, moram vam reći to nije bio moj prvi izbor. Čim vidim takve teme pokušam da pobegnem daleko od njih, jer sam svestan koliko reč zaista može povrediti, ali želim to iskustvo podeliti sa vama da i vi ne biste bili u takvoj situaciji iako, siguran sam , da su neki od vas takodje iskusili taj bol.
Bio sam dečak, dobar dečak mislim, voleo sam svoje prijatelje i oni su voleli mene. Iako sada nisam ponosan na to, jedna devojka mi se jako dopadala. Mesecima su me drugovi terali da pridjem i upoznam je i na kraju rešio sam to i da uradim. Prilazeći joj slučajno sam se sapleo i pao, na nju. Kada sam shvatio šta se desilo, krenuo sam da se izvinim, ali je ona već krenula u napad. Reči koje je tada izgovorila ne bih da vam ponavljam. Osećao sam bol. Ne, do tada takav bol nisam poznavao. Nije to onaj bol kada padneš, ili kada se isečeš, iako bih voleo da je tada bio takav. Na ovaj bol nije ostavljao trag, ali je svaka njena reč bolela i više od kog pada, više od bilo koje posekotine. Pobegao sam. Ne iz straha da će meni još više neškoditi, jer tada od onoga gore nije moglo, već iz straha da će svaka njena reč nju više boleti kada shvati bol koju sam ja tada osećao. Tek tada shvatio sam sam onu rečenicu: “Reč je najjače oružlje”.
Prošlo je mnogo dana od tada, a ja svakog puta kada je vidim, kao da ima sve više i više razumevanja za bol koju sam osetio.
Ovo je moja priča i mogu vam reći da sam takav bol osetio na vreme i na svojoj koži, jer da sam ja nekome to napravio, ne znam da li bih sebi mogao oprostiti.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top