Pismeni sastav: Kad sklopim oči

Mi deca mnogo volimo da maštamo, a imamo i mnogobrojne snove. Neki od njih nam ostanu u sećanju, a neke do jutra zaboravimo. Ja se dobro sećam jednog svog sna.
Moj san me je odveo na put oko sveta. Obišla sam mnoge države: Kinu, Ameriku, Rusiju… i svuda mi je bilo zanimljivo. Međutim, najzanimljiviji deo putovanja je bio put kroz vasionu.
Raketa je bila bela. Unutrašnjost je obložena plavim dušecima tako da je putovanje proteklo bezbedno. Prva planeta je za mene bila pravo razočarenje jer na njoj nije bilo ničeg, osim peska.
Na drugoj planeti sam naišla na biće u zelenom odelu, sa braon očima. Bio je to komandant Meseca. Pomislila sam u sebi. ,,Znači, tu je Mesec!” Komandant me je upozorio da na susednoj planeti žive bića koja nisu baš miroljubiva. Ipak sam želela da ih upoznam.
Na moje iznenađenje, ljubazno su me primili i ukazali mi srdačnu dobrodošlicu. Dva dana sam ostala kod njih u gostima. Taman sam se spremala za povratak, kad čuh glas: ,,Vreme je za školu!”Bio je to glas moje mame.
U jednom trenutku su nestale sve planete, nestala je i svemirska letilica, prekinut je moj san.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top