Pismeni sastav: Moja porodica

Sedim u dnevnoj sobi u fotelji i posmatram. Za stolom sede meni poznata i veoma draga lica. Neka su mlađa, neka starija. Lica su im različitog rapoloženja. Jedno je razdragano, puno nekih veselih priča i prepričavanja, dok su druga zamišljena, ćutljiva, a misli ko zna gde se nalaze, gde počinju, a gde se završavaju. To je moja porodica.
Moj deda koji je naravno najstariji i glava porodice sedi zamišljeno, telo mu je zgrčeno puno nekih njegovih bolesti, koje njegove godine nose. Moja baka, iako takođe bolesna, je prava domaćica koja nam uvek ugađa svojom kuhinjom i svim njenim lepim, pravim bakinim receptima. Moj ujak je neko koga ja jako volim, cenim i poštujem. On je uvek tu da porazgovaramo, da mi pomogne kad god je to moguće, s obzirom na to da puno radi. Ipak, moja mama je osoba kojoj se ja najviše divim i koju najviše volim. Ona je veliki borac i neko ko me najviše i najbolje razume. Nas dve smo tim koji besprekorno funkcioniše. Razgovaramo o svemu, trudim se da potpuno poštujem njena pravila, jer za uzvrat ona poštuje moje želje.
Sedim i dalje i uživam u prizoru ispred mene. Toliko su mi svi ovi ljudi dragi da ne mogu da zamislim da je drugačije. Ja volim svoju porodicu i čini mi se da moj život bez njih ne bi bio potpun i zato im hvala što su tu.

 

Nema komentara

Comments are closed.

To Top