Pokušavam da zaboravim

Bilo je leto. Dan je bio previše topao. Nisam znala šta da radim od vrućine. Odlučila sam da nateram tatu da postavi meni i sestri bazen. Rekao je da hoće, ali da moramo naći ravno mesto za postavljanje. Setila sam se da to može biti krov garaže, pošto je potpuno ravan.
Kad je tata čuo moju ideju, malo se iznenadio, jer nisu postojale stepenice do krova. Jelena, moja sestra, i ja smo improvizovale stepenice, postavile smo jedan panj. Tata me je zamolio da donesem crevo da bismo napunili bazen i da pazim kad silazim. Bila sam suviše srećna da bih poslušala upozorenje, noga mi se okliznula i pala sam preko panja. Celu nogu sam ogulila. Toliko me je bolelo da sam zaplakala. Tata je pitao da li je moja ideja dobra, ali sad to nije vredelo, jer sam već pala. Posle nekog vremena bol se smanjio, a zatim potpuno nestao.
Prošli su dani i meseci od tog događaja, ali ga se još sećam, jer je ostao ožiljak na mojoj nozi. Nadam se, da ću ga jednog dana, konačno, zaboraviti.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top