Select Your Style

Choose your layout

Color scheme

Imaš talenta, kreativan/a si podeli svoj rad sa vršnjacima i pomozi im da napišu sastav. Pošalji nam svoj rad i mi ćemo objaviti na našem sajtu.
Popuni ovu formu i mi ćemo u što kraćem roku napisati i objaviti na sajtu.
Roditelji
Kao mala mislila sam da niko nema lepše roditelje od mene. Kad sam napunila sedam godina krenula sam u zabavište, tad je sve počelo.
Moj otac se najviše brinuo za mene jer sam bila njegova mezimica, majka se brinula za moju braću i sestru ali ne baš najbolje. Prošlo je nekoliko godina mi smo porasli, bilo je mnogo svađe između oca i majke. Otac nas je napustio zbog teških optužba od majke, pretnji, pozivanje policije. Ja to nisam htela primiti k sebi, majka je počela da se ponaša prema nama kao da nas ne voli, mene je najviše matletirala osećala sam se kao da nisam njena ćerka. Prema meni se ponašalo mnogo drsko nije htela da mi pomaže oko škole ni da dolazi na roditeljske sastanke, nije me puštala ni do parka da odem govorila mi je grozne reči nije me ni slušala kad bi htela nešto da je pitam. Bila sam joj dobra jedino kad je trebalo da radim kućne poslove sve sam ja morala da radim kao da sam joj služavka, sestra nije htela da mi pomogne, braća nisu smela zbog majke. Napunila sam trinaest godina i tad je bilo matletiranja sve dok nisam prijavila centru za socijalni rad, otišla sam u hraniteljsku porodicu, tu počinje moj novi život. Moji hranitelji su mi dozvolili da ih zovem majkom i ocem, prema meni se ponašaju kap svaki roditelj brinu o meni vole me , uče me pravilnim ponašanjem. Moj novi tata je mnogo drag, dobar i zabavan, majka brižna, draga i ljubazna. Sa majkom delim sve moje tajne, probleme, pitanja. Dobro me razume daje ispravne savete pomaže i uči o svemu i najbitnije voli me i razume. Tata mi daje savete vezane za školu i druženju sa dečacima. Osetila sam da me mnogo vole i da bi za mene uradili sve, prema meni se ponašaju isto kao i prema svojoj deci.
Shvatila sam da moji biološki roditelji nisu bili spremni da nam priušte sve što je potrebno za naše razvijanje. Zato moji novi roditelji su sve to nadoknadili, dali su mi do znanja da me mnogo vole i da će za mene uraditi sve. Priuštili su mi ono što svako dete treba da ima, ljubav, toplinu doma, poverenje.
Hvala Teodora na prelepom sastavu, i sve najlepše sa novom porodicom pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Moj pas
U mom srcu posebno mjesto zauzima moj pas. Moj pas se zove Lusi. Ima 4 godine, boje je meda i ima smedje oči. Jako je poslušna i pametna. Posebna je po tome sto je frćkava i odaziva se na ime Bebo. Nikad se nisam odvajala od nje.
Hvala Silvia na prelepom sastavu, pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Oblak
Tako vidljiv ali nedodirljiv. Kada sam bila manja uvijek sam mislila da je oblak dodirljiv. Uzimala sam ljestve i penjala se da ga dohvatim. Ali uzalud, svaki dan sam razmišljala o tome da napravim najveću zgradu na svijetu i to na oblaku,da svi ljudi dodju živjeti u moju zgradu. Kad izadjemo vani da letimo sa oblaka na oblak. I rasla sam i rasla ali nikako da dohvatim oblak, sve do jednog dana kada sam shvatila da oblak ne možemo dohvatiti. Ali i dalje nisam prestala maštati. 😆
Hvala Silvia na prelepom sastavu, pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Putovanje u Berlin
Jednog lijepog dana moja mama i ja odlučile smo otići na jedno zasluženo putovanje. Razmišljale smo koji grad ćemo obići, i obadvije smo se složile da to bude Berlin. Mama i ja smo se odmah krenule spremat. Sledećeg dana ujutru krenule smo na put. Jedva sam čekala kada ćemo stići. U putu ka Berlinu smo obišli mnogo zanimljivih mjesta. Kada smo napokon stigli ostavila sam stvari i odmah krenula istraživati. Od tolike zanimljivosti nisam znala kuda da idem. Ali sam ipak otišla do Berlinskog zida. Kako je mrak brzo pao morala sam se vratiti u stan i spremati za povratak kući. Ova avantura je ostala nezaboravna.
Hvala Silvia na prelepom sastavu, pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Proleće
Proleće mi je jedno od najomiljenijih godišnjih doba.
Proleće volim zbog: toplog vremena, cveća i raznovrsnih boja. U proleće je sve šareno i deca puno više izlaze napolje da se igraju i ja imam puno drugova da se sa njima igram. Ne volim samo ja proleće vole, nadam se da i sva deca na svetu. Mislim da sva deca misle kao i ja o proleću. Za mene je proleće šareni konj koji vuče zelenu kočiju kroz ceo svet i širi svoju šarenu boju.
Proleće je jedno od najboljih godišnjih doba i najviše volim da provedem vreme napolju u proleće.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Aleksi Obradoviću. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Proleće na livadi
Stiglo nam je proleće u zelenim kočijama. Sa sobom je dovelo novi život.
Sa plavog neba sunce baca svoje zrake na zelenu livadu. Zelena livada okružena je gustom blistavom šumom. Ptice pevaju svoju veselu pesmu. U blizini livade čije se žubor potoka.
Livada je prepuna šarenog cveća, njihov opojni miris širi se svuda po polju. Nemirni leptiri svojim svilenkastim krilima lete sa cveta na cvet. U tome im pomaže, igrajući se sa njima veseli povetarac. Bele zvezdice maslačka vetar raznosi na sve strane. Insekti zuje u horu, a vesele pčele već uveliko rade.
Ponosno drveće pruža umornim životinjama hlad, laste i vrapci prave gnezda u krošnjama drveća. Proleće je čudesan trenutak na livadi.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Bojani Andrić. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Osoba kojoj se divim
U svom životu sam upoznala puno osoba koji su neverovatne osobe ali nijedna od tih osoba nije kao moja baka kojoj se ja najviše divim.
Baka se zove Dragana ima 63, godine zelene oči i sedu kosu. Kada sam bila mala ona me je negovala i čuvala, brinula je o meni i bila na mojoj strani kada sam nestašna. Pored toga što je ona moja baka ona je i žena koja je toliko toga preživela da joj se ja prosto divim. Njen život je bio jako težak ali ona je sve to prebrodila. Imala je puno putovanja, živela je u Austriji, Nemackoj, Francuskoj i sada živi u Srbiji. Često kada priča o svojim avanturama zamišljam kako bih meni bilo da sam ja tamo. Teško su joj padala sve selidbe jer se taman navikla na jedno mesto preseli se na drugo ja mislim da to ne bih mogla izdržati ali joj se divim kako je ona to mogla.
Ja često kažem da je moja baka najbolja i najhrabrija žena na svetu i uvek ću želeti da budem kao ona i to je razlog zašto je osoba kojoj se najviše divim.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Nadji. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Snovi dečaka Vanjke
Dečak Vanjka kao i svako dete ima neke bezbrižne snove. Ma koliko bili u vezi sa igračkama ili nekim drugim stvarima oni su dečiji i uvek i svakom zagolicaju maštu. Neki put deca provode više vremena sanjajućci o nešemu ali im se to ne ostvari što je i primer dečaka Vanjke. On se uzaludno molio Bogu da ga vrati svojoj kući i da opet oseti onu toplinu domovine.
Na Badnje veče dečak uze bočicu s mastilom i poče da piše. Kada je pisao zamislio je dedu koji je služio kao noćni čuvar kod gospode Zivarjevih. Deka je bio sitan, mršav, ali vrlo žustar i bodar starčić nasmejanog lica i pijanih očiju. Vanjka je često dobijao batine od gazde, i bio je gladan. Za doručak mu daju hleb, za ručak kašu, a za večeru opet hleb. Bilo mu je jako teško zato što nije imao nikoga i bio je usamljen. Kalfe su mu se rugale, slale su ga u krčmu po votku i terale ga da od gazde krade krastavce, a on ga je tukao čime stigne. Kada je pisao pismo tepao je dedi da dodje po njega jer ga je veoma voleo i nedostajao mu je. Rado se seća lepog dogadjaja kada je išao po jelku za gospodu. Njegova ljubimica Olga Ignjatjeva je ukrašavala tu jelku. Dok je njegova majka bila živa Olga mu je davala kisele bombone, naučila ga da čita, piše, računa do sto, pa čak i da igra kadril. Vanjki je ona puno značila. Kad je njegova majka umrla otpratili su ga u Moskvu. Kada je napisao pismo stavio ga je u koverat, otrčao do prvog poštanskog sandučeta i ubacio pismo. Nadao se da će to pismo stići do njegovog dede.
I na kraju svega On je i dalje nastavio da mašta ali mu se deda nikada nije odazbao na pismo. Svako dete kao ovaj dečak ima pravo na srećno detinstvo, i svakom čoveku oprašta, ako se pokaje. Svaki čovek je poseban na svoj način i suočava se sa mnogim njemu strasnim stvarima dok malo njih zaista puno ispašta i suočava se sa mnogo gorim stvarima. Uvek treba biti hrabar, a i imati snove ma koliko bili nemogući treba biti uporan sanjati o njima i truditi da se ostvare.
Nepoznata reč:
Kalfa – Jedan deo studija zanata u staro vreme posle šegrta – onaj koji je na pragu da postane zanatlija.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Ognjenu. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Simpatija
Jednog dana lepog sunčanog krenula sam u školu sva srećna . Kada sam stigla tamo od jednom pogledala sam jednog dečaka i rekla sam sebi ti si moja ljubav. Istog tog dana učiteljica nas je premestala i sela sam tačno sa njim, osećala sam sve više i više ljubav prema njemu . Malo me je bilo sramota da pričam sa njim da ne pocrvenim al ipak sam uspela . Posle nekoliko meseca ja sam idalje zaljubljena u njega . Jedino što me nervira jeste to sto mi ne odgovara na poruke ali jedne večeri on meni prvi pošalje poruku bila sam tako srećna al ipak i tužna zato što sam znala da je ovo prvi put kad mi je poslao poruku . I bila sam upravu više nikad nije mi odgovorio na poruke . Naravno sad sam zaljubljena u drugog i na njega ne obraćam pažnju.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Nikoliji. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Ovo je najbolji dan u mom životu
Moj život je pun dogadjaja tu postoje dobri i losi trenuci. Najsrećnija sam kada sam sa svojom porodicom.
Jednog jutra osetila sam kako me neko golica po stomaku. To je bio moj tata. Probudio me je kako bi smo otišli na plažu. Bila sam ljuta na njega zato što me nije pustio da spavam još malo. Na plaži smo pravili kule u pesku, igrali odbojku, plivali i ono sto mi je omiljeno ronili smo. Samnom su bila moja braća, koja su mi dodatno ulepšala to vreme provedeno na moru. Oni se zovu Stefan i Filip. Posle napornog jutra na plaži otisli smo u restoran na ručak. Želela sam da jedem nešto drugačije od uobičajnog, stoga sam naručila pohovane lignje. Bila sam iznenadjena koliko su zapravo bila ukusne. Posle ručka vratili smo se u svoje sobe kako bi se naspavali i odmorili zbog večerašnje šetnje. Svi su uspeli da odspavaju bar malo, osim mene. Palo je veče. Svi smo se sredili i otišli u grad. Isli smo po raznim prodavnicama i posmatrali čudne, zanimljive stvari oko sebe. Puno toga mi se dopalo, ali sam znala da ne mogu sve da kupim. Kupila sam tri posebne narukvice, koje su namenjene meni i mojim dvema najboljim drugaricama. To su Dunja i Sofija. Šetanjem po gradu naišli smo na jednu poslastičarnicu. Tu se prodavao smrznuti jogurt, ali ne običan. U toj poslastičarnici mogao si da sipaš ukus po želji, i sam da dodaš priloga koliko hoćeš. To mi se mnogo dopalo. Ovaj način prodavanja jogurta mi je vrlo interesantan.
Puno zanimljivih stvari mi se danas desilo. Iako sam se probudila ljuta zabavila sam se. Isprobala sam nove stvari, ali ništa od ovog se ne bi dogodilo da nije bilo moje porodice da proživi to samnom. 😘😊
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Sari. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Vratila sam milo za drago
Često sam bila u situaciji kada su se dešavale različite stvari iz različitih prinicpa. I nikada nisam želela povrediti nekog bez razloga. Jesam, vratila sam milo za drago osobi koju neću imenovati. U početku je bila mnogo dobra, ali me je povredilo to što me je izdala i prećutela sam malo i nisam htela da joj vratim ničim što bi je povredilo. Nisam, stvarno. Ali ona je vremenom iskušavala moje strpljenje na različite načine sa ozbiljnim situacijama. I od jednom nisam mogla podneti to, to je bila nepravda i posvadjale smo se gde sam ja postupila isto kao ona samo sam je podsetila na one reči koje je uputila meni. Ostatak sam ostavila da joj Bog presudi. I opet posle svega sam se trudila da budem korektna i blaga prema njoj. Ali sam vremenom shvatila da takvim osobama ne treba pružiti drugu šansu jer oni se nikada neće promeniti. Nosiće maske, praviće se, ali ne vredi sve je to bezvredno kad ti nemaš ono najvažnije u sebi a to je: LJUDCKOST. I onda više nisam mogla izdržati takvo nešto. Odlučila sam da više ne budem dobra prema njoj niti da pokušam biti u ikakvom kontaktu s njom. Često sam pokušala stvari rešavati fino na lep način ali što si bolji ispadneš gori. I iz svega toga sam naučila lekciju za ceo život. Nisam takva da se volim svetiti ali u trenutku ljutnje i besa se ne mogu obuzdati. Osećala sam se u tom trenutku mnogo povredjeno i iz svega tog mog gubljenja strpljenja sam ipak na neki način obuzdala srdzbu u sebi. I opraštam joj jer čovek je velik koliko prašta. Ali ni u jednom trenutku ne mogu zaboraviti tu izdaju. Volim sve ali ne mogu podneti takvo nešto. Ali svi smo mi drugačiji neko ume obuzdati svoj bes neko ne. Neko ume biti strpljiv i hladan što je i najbolje ali neko baš i ne može. Ne postoje baš toliko jake osobe neke su veoma osetljive po pitanju toga. Zato pazite kome i zašto bilo kakvu bol nanosite.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Lejli. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Za ljubav ne za mržnju ja sam rodjena
Živimo u svetu kada vlada mržnja a ne ljubav. Možemo to uzeti iz primera: Koliko samo je ratova dosad bilo koliko je nedužnih duša umrlo. Čitajuci knjigu Antigona vekiku pažnju privukla mi je reč: Za ljubav ne za mržnju ja sam rodjena. Postoje razne ljubavi, ljubav prema voljnenoj osobi, ljubav sestri prema braći. To možemo uzeti i iz primera kada je Antigona boreći za život svoje braće izgubila svoj život. Želim ovim reći da se mržnjom ne postiže ništa ona samo stavara dosta boli. Ja sam neko ko ne voli mržnju. Nepravda me ubija. Danas sve manje koristimo reč ljubav koja pokreće sve i ulepšava naš život. Život je lepši kada je ljubav u njemu. Zato volite se medjusobno i ne povredjujte jedni druge jer to nije razlog. Svakako je lepše voleti i širiti ljubav nego mrzeti i širiti mrznju. Iako smo mi još uvek mladi život će nas voditi kroz mnogo lepe stvari. Kada bi se držali ovog mnogo bi nam život bio lepši. Suočiti se sa sudbinom težiti ka ostvarivanju svojih ciljeva biti hrabar opet mi na um padne Antigona. Ja sam se kroz čitavu temu nadovezala za ovu nesrećnu sudbinu Antigone i mnogo sam naučila čitajuci ovu lektiru. Da je ustvari ljubav u životu najvažnija i da ustvari kroz ljubav potiče sve. Ona je pokretač svega, ljubav može pobediti mržnju trebamo na svaki mačin pokušati promeniti svet iako je to malo više nemoguće trebamo širiti ljubav i voleti sve ljude.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Lejli. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Priljateljstvo
U životu tako nekako biva: upoznamo mnoge ljude, i dobre i loše. Kada naiđe neko ko ti pruži ruku kada ti je teško, zagolica srce nekim svojim postupkom, budeš zahvalan što ti je sudbina dodelila takvog prijatelja. Pravi prijatelj je neko ko vas dobro poznaje, ko vas prihvata sa svim vašim vrlinama i manama. Bez prijatelja je teško živeti. Oni su dokaz da pored nekih loših postoje i mnogi dobri ljudi. Pravi prijatelj bi uvek trebalo da bude tu, uz nas, da nas sasluša, uteši i podigne. Imamo puno drugova i drugarica. Drugarsttvo je nešto lepo i vredno. Ipak, mislim da je prijateljstvo nešto više i dublje; traje duže, predstavlja jaču vezu međui ljudima. Među mnogim drugovima i drugaricama ja bih mogla da izdvojim Martu Mladenović. Naše prijateljstvo traje od najranijeg detinjstva. Ona ume da me sasluša, da sa mnom tuguje, da se sa mnom smeje…, kao pravi prijatelj. Sa prijateljem se razumemo i kada ćutimo. Ćutanje pravog prijatelja više nam govori od mnogobrojnoh reči neprijatelja, ako ih imamo. Ponekad i ne primetimo da se jedno prijateljstvo rodilo, ali kada se to dogodi treba biti srećan i pažljiv. Treba ga negovati i čuvati. Treba uvek imati na umu da neki ljudi nisu svesni šta imaju, dok to ne izgube. Tako je i sa prijateljstvom. Treba ga čuvati kao najnežniju biljku da nam što duže traje.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Stefanu Stankoviću. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Moj ljubimac
Moj ljubimac je pas. Zove se Dora. Dobio sam ga za rođendan. Svaki dan joj dajem hranu, vodu, nekad se igram sa njim. Krupna je, ima bele dlake i ima braon oči. Umiljata je i slatka. Kad bi neko došao ona bi lajala i cvilila. Ja kad joj dam njenu igračku i ona zakopa, a posle otkopava. Ja bi preporučio ko ima psa, imaće mnogo sreće , jer su oni mnogo pametni i slatki.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Luki. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Nezgodna situacija
Ponekad se čovek toliko izblamira da bi tad najradije propao u zemlju.
Desilo se to davno imao sam sedam godina. Bio Sam zaljubljen u jednu devojčicu. Zvala se Dajana i bila je starija od mene. U nju je bio zaljubljen i moj komšija Mateja takodje stariji od mene. Ona je sasvim normalno gledala njega. Bio sam ljubomoran. Pozvali su me da idem sa njima na igralište. Koliko sam samo bio srećan, biću blizu nje. Kupio sam joj sladoled i činilo mi se da me je pogledala zaljubljeno. Ona je sa drugaricom sela na klupu Mataja i ja smo se klizali niz tobogan. Kad god bih se ja spustio njih dve bi se smejale i nešto pričale. Ja sam bio presrećan konačno me je gledala sa osmehom na svom licu. Jednom, drugi put, treći put uživao sam u njenom osmehu. Onda je ustala i prišla mi. Ja pocrveneo, noge mi klecaju, a ona kaže: ,,Znaš lep ti je taj spajdermen, ali bi ipak trebao da staviš duks preko”. U početku nisam razumeo o kakvom spajdermenu govori, a onda je Mateja počeo da se smeje. Shvatio Sam pocepale su mi se pantalone na toboganu i videle su mi se bokserice sa spajdermenom. Da je htela zemlja da se otvori da propadnem od stida i to da se pred njom to desi. Menjao sam boje lica, kao semaforu. Jedan mali decak se igrao tu u pesku i kaže: ,,Mama vidi batu uhvatio ga spajdermen, sad ću da mu pomognem”. Uzeo je lopaticu i počeo da me udara da me spajdermen pusti. Svi su se još više smejali. Otisao Sam kući i dugo Sam izbegavao da je sretnem.
I danas kad je sretnem osetim neku jezu od srama koji sam doživeo u tom trenutku.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Danijelu Markoviću iz Smederevske Palanke V3. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Ličnost koja mi služi kao uzor
Svi mi imamo uzore to su obično pevači, košarkaši… Ali meni su uzor moje sestre.
Moje sestre se zovu Sandra i Sanja. Sve sto je dobro na meni i u meni to su one napravile. Malo je vekila razlika u godinama, a kada se posvadjamo posle dva minuta se pomirimo. Žao mi je samo sto nisam povukla na njih da ne budem ljubomorna.One su uvek tu da mi pomognu da popravim lošu ocenu.One nisu pevačice, ali su moj uzor. Zato vas mnogo volim. ❤❤❤❤
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Mariji Nikolić. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Moji roditelji
Moji roditelji su moj uzor i put u budućnost. Sa njima sam naučila biti poštena, odgovorna i plemenita.
Moja mama i moj otac su za mene dvije najdraže osobe na cijeloj kugli zemaljskoj. Koliko god me naljutili ili ružili ja ih i dalje najviše volim. Moji roditelji su uvijek za mene sve najbolje činili, pa čak i kad to nije bilo moguće oni su pokušali i uspjeli. Sve bi na svijetu dali samo da bi ja bila sretna i vesela. Kad bi nešto pogriješila i loše uradila ružili bi me i naljutili bi se, ali opet kroz par minuta osmijeh bi im se vratio na lica. Kad sam tužna čine sve da me razvesele. Za rodjendan me iznenade najljepšim poklonom, za Novu godinu, za Bajram,… Uvijek su mi zadržavali taj osmijeh na licu. Kada plačem tješe me i pokušavaju me razveseliti, ali meni nije ništa potrebno osim mojih dragocijenih roditelja. Moje najveće blago u životu su moji roditelji i ne bi ih nizašto mijenjala. Volim ih najviše na svijetu.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Merjemi Brkić. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Na krilima mašte
Mama me je sinoć rano poslala na spavanje. Ali nikako nisam mogla da zaspim pa sam brojala do 500. I opet nikako nisam mogla da zaspim. Pa sam zatvorila oči i umišljala da sam na utakmici u finalu sa svojim timom koji se zove KK Radivoje Korać igrali smo protiv Veternika bilo je trinaest minuta do kraja utakmice bilo je izjednačeno 76:76. Bila sam sama na sredini terena, tražila sam da mi dodaju loptu i dodali su mi. Izašla sam na desni dvokorak i dala sam koš .Kada sam shvatila da sam dala kos legla sam na teren i krenula da plačem od sreće. Nismo mogli da verujemo da smo osvojili prvo mesto u Fiba ligi, uz to smo dobili i 600.000 evra ali me je deda onda probudio i onda sam shvatila da je sve ipak san.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Neveni Pajić. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Moj nezaboravni događaj sa letnjeg raspusta
Za mene je ovaj letnji raspust bio jedan od najlepših koje sam ikada imala. Budući da su moji roditelji uplatili letovanje još u januaru, početak leta sam provela na grčkom primorju, u starom grčkom mestu – Neos Marmarasu. Po povratku u zemlju, neko vrema sam boravila kod bake na Radan planini, da bih posle toga ponovo otišla na more, ovaj put sa tetkom na hrvatsko primorje. U Rovinju mi je tetka priredila spektakularnu proslavu desetog rođendana, a gosti su kao i proše godine bili moji drugari iz Hrvatske. Iako dinamičan i uzbudljiv, ovaj letnji raspust ću ipak najviše pamtiti po druženju i upoznavanju sa novim vršnjacima u bakinom kraju.
Za ovih nekoliko meseci upoznala sam više od dvadeset novih prijatelja sa kojima sam doživela niz uzbudljivih avantura. Pored njih sam naučila da provodim puno vremena u prirodi, da samostalno odlazim u kupovine i tako pomažem baki,da brinem o njihovim kućnim ljubimcima ali i o ostalim malim napuštenim zivotinjama. Naučili su me da se ne plašim mraka, pa sam večeri provodila sedeći na klupicama u parku. Tajne koje smo podelili međusobno, zauvek su nas spojile i zbližile.
Sada sam ponovo u školi,među svojim starim prijateljima. Očekuju nas nove avanture i izazovi. Nadam se da ću iskustvo stečeno na ovom letnjem raspustu preneti na svoje drugare jer sam shvatila da ni putovanja, ni novac ne vrede koliko jedan dobar drug”.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Night Maki Mare. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Grad iz snova
Deca, mame, tate, bake, deke svi mi volimo da maštamo. Našoj mašti, kraja nema. Obično nas na to razmišljanje podstaknu snovi.
Jedne noći legla sam da spavam, zatvorila oči i utonula u veoma lep i čudesan san. Našla sam se u gradu po nazivu Varvarin. Grad se gradio, a prvo na šta sam naišla jeste prodavnica sladoleda u toj radnji su se prodavali sladoledi svih vrsta. Grad su krasile razne zgrade,hoteli,kuće… A onda sam naišla supermarket. U njemu su se prodavali slatkiši, sladoledi, sokovi… sve što bi svako dete poželelo. Grad je bio pun sa rolen-kosterima. Sa leve strane sam videla ogromno more, a sa desne raketu koja se spremala da odleti u svemir. Postojalo je dosta bazena za decu, odrasle… Pao je mrak, a ja sam bila ispred policijske stanice. Kada porastem htela bih da budem policajka i zbog toga sam se baš oduševila. Ušla sam i upoznala sam se sa policajcima. Rekli su mi da sutra dođem kod njih. Probudila sam se i nastavila da šetam kroz grad. Naišla sam na muzej stradalih ljudi. Muzej je posvećen ljudima koji su stradali u ratu. Pored muzeja nalazio se šoping centar, koji je bio zatvoren. Farma se nalazila pored ku’e u kojoj sam ja prespavala. Farma je bila puna domaćih životinja. Naravno blizu farme nalazila se bolnica kao i veterinarska ambulanta. Ogroman luna park je bilo najposećenije mesto. Trambolina, gusarski brod, tereni su samo neke zanimacije u luna parku. Škola i ogromni tereni su bili deo svakodnevnog života. U farmi su bile domaće životinje, a u zoo vrtu divlje životinje. Nakon obilaska sam se vratila u policijsku stanicu, i tada me je mama probudila za školu.
Ako maštaš dete si,što više mašte ostvariš život će ti biti lepši.
Zahvaljujemo se Katarini Rajković na ovom prelepom sastavu! Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

Menjamo svet
Čudan je ovaj naš svet! Ogovara te, a voli te. Pruža ti ruku, amrzi te. Ismeva plemenita dela, a pamti ih kroz vekove. Ali, ipak, svi smo mi naši, oni su moji i ja sam njihova i mi zajedno činimo svet.
Hajde da taj svet malo menjamo! Menjati svet oko sebe znači menjati sebe, a kada promenimo sebe, a kada promenimo sebe, promenimo i svoju okolino, a samim tim menjamo i ceo svet.
Svet je jedinstven. Indija, Nemačka, Amerika, Kina postoje samo na geografskim kartama. A te karte su izradili političari, moći ljudi. Mi smo mali i nemoći, ali ipak možemo menjati svet… Budimo planetarna bića,zaboravimo na Kinu i Ameriku mislimo na svakog kao na brata ili sestru, jer to mi zapravo i jesmo.
u jednom boljem svetu neće više biti država, u jednom uzvišenijem svetu neće biti religija. Dovoljno će biti da budemo ljudi, ljudi plemeniti, spremni da pomognu i da budu pomagani.
Jednog dana i to ćemo nadvladati, tada čovek postaje savršen.
Tada ovaj svet postaje premalen za nas, tada su i zvezde naše i ceo univerzum.
A kad postanemo univerzalni, ispunili smo cilj!
Zahvaljujemo se Tamari Kobilarov. Pozivamo te da nam i dalje pišeš a mi će tvoje radove postaviti na ovoj stranici.

 

 

To Top
BosanskiBъlgarskiHrvatskiMagyarMakedonski jazikRomânăSrpski jezikSlovenščina