Imaš talenta, kreativan/a si podeli svoj rad sa vršnjacima i pomozi im da napišu sastav. Pošalji nam svoj rad i mi ćemo objaviti na našem sajtu.
Popuni ovu formu i mi ćemo u što kraćem roku napisati i objaviti na sajtu.

Ličnost koja mi služi kao uzor

Svi mi imamo uzore to su obično pevači, košarkaši… Ali meni su uzor moje sestre.
Moje sestre se zovu Sandra i Sanja. Sve sto je dobro na meni i u meni to su one napravile. Malo je vekila razlika u godinama, a kada se posvadjamo posle dva minuta se pomirimo. Žao mi je samo sto nisam povukla na njih da ne budem ljubomorna.One su uvek tu da mi pomognu da popravim lošu ocenu.One nisu pevačice, ali su moj uzor. Zato vas mnogo volim. ❤❤❤❤
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Mariji Nikolić

Moji roditelji
Moji roditelji su moj uzor i put u budućnost. Sa njima sam naučila biti poštena, odgovorna i plemenita.
Moja mama i moj otac su za mene dvije najdraže osobe na cijeloj kugli zemaljskoj. Koliko god me naljutili ili ružili ja ih i dalje najviše volim. Moji roditelji su uvijek za mene sve najbolje činili, pa čak i kad to nije bilo moguće oni su pokušali i uspjeli. Sve bi na svijetu dali samo da bi ja bila sretna i vesela. Kad bi nešto pogriješila i loše uradila ružili bi me i naljutili bi se, ali opet kroz par minuta osmijeh bi im se vratio na lica. Kad sam tužna čine sve da me razvesele. Za rodjendan me iznenade najljepšim poklonom, za Novu godinu, za Bajram,… Uvijek su mi zadržavali taj osmijeh na licu. Kada plačem tješe me i pokušavaju me razveseliti, ali meni nije ništa potrebno osim mojih dragocijenih roditelja. Moje najveće blago u životu su moji roditelji i ne bi ih nizašto mijenjala. Volim ih najviše na svijetu.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Merjemi Brkić

Na krilima mašte
Mama me je sinoć rano poslala na spavanje. Ali nikako nisam mogla da zaspim pa sam brojala do 500. I opet nikako nisam mogla da zaspim. Pa sam zatvorila oči i umišljala da sam na utakmici u finalu sa svojim timom koji se zove KK Radivoje Korać igrali smo protiv Veternika bilo je trinaest minuta do kraja utakmice bilo je izjednačeno 76:76. Bila sam sama na sredini terena, tražila sam da mi dodaju loptu i dodali su mi. Izašla sam na desni dvokorak i dala sam koš .Kada sam shvatila da sam dala kos legla sam na teren i krenula da plačem od sreće. Nismo mogli da verujemo da smo osvojili prvo mesto u Fiba ligi, uz to smo dobili i 600.000 evra ali me je deda onda probudio i onda sam shvatila da je sve ipak san.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Neveni Pajić

Moj nezaboravni događaj sa letnjeg raspusta
Za mene je ovaj letnji raspust bio jedan od najlepših koje sam ikada imala. Budući da su moji roditelji uplatili letovanje još u januaru, početak leta sam provela na grčkom primorju, u starom grčkom mestu – Neos Marmarasu. Po povratku u zemlju, neko vrema sam boravila kod bake na Radan planini, da bih posle toga ponovo otišla na more, ovaj put sa tetkom na hrvatsko primorje. U Rovinju mi je tetka priredila spektakularnu proslavu desetog rođendana, a gosti su kao i proše godine bili moji drugari iz Hrvatske. Iako dinamičan i uzbudljiv, ovaj letnji raspust ću ipak najviše pamtiti po druženju i upoznavanju sa novim vršnjacima u bakinom kraju.
Za ovih nekoliko meseci upoznala sam više od dvadeset novih prijatelja sa kojima sam doživela niz uzbudljivih avantura. Pored njih sam naučila da provodim puno vremena u prirodi, da samostalno odlazim u kupovine i tako pomažem baki,da brinem o njihovim kućnim ljubimcima ali i o ostalim malim napuštenim zivotinjama. Naučili su me da se ne plašim mraka, pa sam večeri provodila sedeći na klupicama u parku. Tajne koje smo podelili međusobno, zauvek su nas spojile i zbližile.
Sada sam ponovo u školi,među svojim starim prijateljima. Očekuju nas nove avanture i izazovi. Nadam se da ću iskustvo stečeno na ovom letnjem raspustu preneti na svoje drugare jer sam shvatila da ni putovanja, ni novac ne vrede koliko jedan dobar drug”.
Zahvaljujemo se na prelepom sastavu: Night Maki Mare

Grad iz snova
Deca, mame, tate, bake, deke svi mi volimo da maštamo. Našoj mašti, kraja nema. Obično nas na to razmišljanje podstaknu snovi.
Jedne noći legla sam da spavam, zatvorila oči i utonula u veoma lep i čudesan san. Našla sam se u gradu po nazivu Varvarin. Grad se gradio, a prvo na šta sam naišla jeste prodavnica sladoleda u toj radnji su se prodavali sladoledi svih vrsta. Grad su krasile razne zgrade,hoteli,kuće… A onda sam naišla supermarket. U njemu su se prodavali slatkiši, sladoledi, sokovi… sve što bi svako dete poželelo. Grad je bio pun sa rolen-kosterima. Sa leve strane sam videla ogromno more, a sa desne raketu koja se spremala da odleti u svemir. Postojalo je dosta bazena za decu, odrasle… Pao je mrak, a ja sam bila ispred policijske stanice. Kada porastem htela bih da budem policajka i zbog toga sam se baš oduševila. Ušla sam i upoznala sam se sa policajcima. Rekli su mi da sutra dođem kod njih. Probudila sam se i nastavila da šetam kroz grad. Naišla sam na muzej stradalih ljudi. Muzej je posvećen ljudima koji su stradali u ratu. Pored muzeja nalazio se šoping centar, koji je bio zatvoren. Farma se nalazila pored ku’e u kojoj sam ja prespavala. Farma je bila puna domaćih životinja. Naravno blizu farme nalazila se bolnica kao i veterinarska ambulanta. Ogroman luna park je bilo najposećenije mesto. Trambolina, gusarski brod, tereni su samo neke zanimacije u luna parku. Škola i ogromni tereni su bili deo svakodnevnog života. U farmi su bile domaće životinje, a u zoo vrtu divlje životinje. Nakon obilaska sam se vratila u policijsku stanicu, i tada me je mama probudila za školu.
Ako maštaš dete si,što više mašte ostvariš život će ti biti lepši.
Zahvaljujemo se Katarini Rajković na ovom prelepom sastavu!

Menjamo svet
Čudan je ovaj naš svet! Ogovara te, a voli te. Pruža ti ruku, amrzi te. Ismeva plemenita dela, a pamti ih kroz vekove. Ali, ipak, svi smo mi naši, oni su moji i ja sam njihova i mi zajedno činimo svet.
Hajde da taj svet malo menjamo! Menjati svet oko sebe znači menjati sebe, a kada promenimo sebe, a kada promenimo sebe, promenimo i svoju okolino, a samim tim menjamo i ceo svet.
Svet je jedinstven. Indija, Nemačka, Amerika, Kina postoje samo na geografskim kartama. A te karte su izradili političari, moći ljudi. Mi smo mali i nemoći, ali ipak možemo menjati svet… Budimo planetarna bića,zaboravimo na Kinu i Ameriku mislimo na svakog kao na brata ili sestru, jer to mi zapravo i jesmo.
u jednom boljem svetu neće više biti država, u jednom uzvišenijem svetu neće biti religija. Dovoljno će biti da budemo ljudi, ljudi plemeniti, spremni da pomognu i da budu pomagani.
Jednog dana i to ćemo nadvladati, tada čovek postaje savršen.
Tada ovaj svet postaje premalen za nas, tada su i zvezde naše i ceo univerzum.
A kad postanemo univerzalni, ispunili smo cilj!
Zahvaljujemo se Tamari Kobilarov

 

 

To Top