Zimsko jutro na selu

Zvuk prvih petlova označio je početak i ovog dana. Protrljala sam oči, ustala iz kreveta i protegla ruke i noge, a pogled je sam od sebe skrenuo ka prozoru koji je bio zamagljen i pun mraza i inja. Pohitala sam ka njemu i rukavom pidžame protrljala prozor, i imala šta da vidim, sneg je navejao preko noći i zavejao ulice.
Brzo sam se obukla i strčala niz stepenice na doručak. „Jeste li videli da je pao prvi sneg, uraaa“ obratila sam se svojim ukućanima, koji se nisu preterano obradovali zbog toga, a majka me je odmah upozorila da moram dobro da se obučem i utoplim i da nikako ne zaboravim na šal, kapu i rukavice.
Doručkovala sam, obukla se, stavila ranac na leđa i žurno uputila u školu. Napolju je sve bilo zatrpano snegom koji nije prestajao daveje. Nežne srebrne pahuljice lagano su padale sa snega i zadžavale se na površinama koje dodirnu. Lagani zimski vetrić čarlijao je i nosio pahuljice na sve strane, premeštajući nanose snega s jedne na drugu stranu. Kamioni za čišćenje asfalta prolazili su kroz ulice i sklanjali sneg sa puta, a čistači vredno radili svoj posao. Komšije su izašle ispred svojih kuća i zgrada da lopatama očiste staze od snega. Ljudi su krenuli na posao, žmirkajući od beličaste svetlosti snega, sakriveni u svojim kapama i šalovima baš kao mumije, skupljeno su išli grabeći što veće korake ne bi li što pre stigli tamo gde su krenuli. Roditelji su na saonicama vukli dečicu u školu, a dečica su se radovala vremenskoj prognozi i svim zimskim čarolijama koje je sa sobom doneo sneg. Na kraju krajeva, snegu se najviše raduju najmlađi, za njih to znači sankanje i klizanje, pravljenje Sneška i grudvi, neizmerna radost zbog uživanja u igri na snegu. Išavši u školu, prošla sam pored ulice koja je imala blagu nizbrdicu. To me je odmah setilo na detinjstvo, kada smo se još više radovali snegu, jedva čekali da se škola završi i da počne raspust. Mi, deca iz kraja, i moj brat i ja, skupili bismo se i zajedno otišli sa sa sankama na nizbrdicu sa koje smo se spuštali do milje volje, sve dok nam prsti na rukama i nogama ne promrznu. Onda bismo otišli kući, popili topli napitak da se malo zgrejemo i legli na spavanje jedva čekajući naredni dan da se opet spuštamo sankama i grudvamo. To su bili lepi i srećni dani, a sad smo malo stariji, pa imamo malo većih školskih briga, no to nas neće sprečiti da se koji put spustimo sankama i uživamo u zimskim blagodetima.
Obrazi su mi se zarumeni, a prsti počele da smrzavaju, ali već sam se približila školi. Čim se završe časovi, biće ovo jedna duga i snežna zima.

Nema komentara

Comments are closed.

To Top
BosanskiБългарскиHrvatskiMagyarМакедонски јазикRomânăСрпски језикSlovenščina